Bosanski English Hrvatski
   
RSS Feed ! Home ! Contact ! Sitemap ! Webmail !
 
 
 
Фото галерија
25.09.2009. |
24.09.2009. | Радни дан | Rafting
23.09.2009. | Отварање конгреса
 
 
 
 
 
Смјештај и путовање | Босна и Херцеговина

Zastava Bosne i Hercegovine

БОСНА и ХЕРЦЕГОВИНА (БиХ)
 
Службени језик босански, хрватски, српски
Главни град Сарајево
Предсједништво Харис Силајџић
Жељко Комшић
Небојша Радмановић
Површина укупно - 51 196 км²
% воде - занемарив %
Становништво 3,900,000 - процјена у 2006
4,377,033 - попис из 1991
Валута Конвертибилна марка (БАМ)
Временска зона CET (UTC+1)
љети CEST (UTC+2)
Интернетски наставак .ba
Позивни број +387
 

Босна и Херцеговина (скраћено: БиХ) је држава у југоисточном дијелу Европе, смјештена на западу Балканског полуострва. Укупна површина земље је 51.129 км². Граничи са Хрватском на сјеверу, сјеверозападу и југу (укупна дужина границе: 932 км), са Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 км) и Црном Гором на југоистоку (укупна дужина границе: 215 км). На крајнем југу Босна и Херцеговина излази на Јадранско море, у дужини од 20 км, који се налазе на територији општине Неум. Границе Босне и Херцеговине су углавном природног поријекла и углавном је чине ријеке Дрина, Сава, и Уна, те планине као Динара на југозападу земље. Босна и Херцеговина се састоји од двије географске цјелине: већег босанског дијела на сјеверу (око 40.000 км²) и мањег хецеговачког на југу. Босна је већином планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, с том разликом да је ријеч о различитим карактерима земљишта. На сјеверу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Динарски дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских ријека (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају Неретве од сјевера ка југу, а посебни облик у крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку земље (Ливањско поље, Дувањско поље, Попово поље).

Предсједништво Босне и Херцеговине састоји се од три члана, из сваког конституивног народа по један, који се измјењују на мјесту предсједника предсједништва сваких осам мјесеци. Њих директно бира народ: Федерација бира представника Бошњака и представника Хрвата, а Република Српска бира представника Србина. Члан предсједништва са највише гласова обично постаје први предсједник. Мандат траје четири године. Предсједавајућег Савјета министара именује предсједништво, а одобрава Парламентарна скупштина. Предсједавајући затим именује министре. Парламентарна скупштина је законодавно тијело Босне и Херцеговине. Она се састоји од два дома: Дома народа и Представничког дома.

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након државне владе. Најважнија од ових подјела је организација државе по ентитетима (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну владу, која се налази под законом Федерације. Неки кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих конститутивних народа.

Земља се састоји од 137 општина, од којих су 74 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 63 у Републици Српској. И општине такође имају своју владу и службе, а углавном су образоване око најзначајнијег града или мјеста у подручју. Сваки кантон састоји се од неколико општина. Општине се дијеле на мјесне заједнице. Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такођер има и својих седам тзв. службених градова. То су: Бања Лука, Бихаћ, Јајце, Мостар, Зеница, Сарајево,Источно Сарајево. Град Бања Лука и град Мостар се налазе у општинама истог имена, док се Сарајево и Источно Сарајево састоје од неколико општина. Градови такође имају своју владу, чија моћ је између владе оштина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској). У процесу је и прерастање града Тузла у осми службени град Босне и Херцеговине.

Иако релативно мала земља, Босна и Херцеговина има богату културу која је имала велики утицај на остале земље Балкана, а кадкад и на цијели свијет. Она се испољавала на разним подручјима људске дјелатности, а укључивала је музику, књижевност, филм, ликовну и примијењену умјетност, те дизајн и савремене медије. Главни град Сарајево је био домаћин 14. Зимских олимпијских игара 1984. године, које су биле не само дружење младих спортиста из цијелога свијета, него и игре културе, мира и пријатељства.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
Дешавања   Спонзори
 
HEMOFARM !
ASTRAZENECA !
ROCHE !
PAROCO
Schering Plough
Nycomed
Innotech
NewMed
Bosnalijek
Medici.com
Medix
 
Стални линкови
 
 
G&H Association of Bosnia and Herzegovina Society of G&H of Federation of Bosnia and Herzegovina Society of G&H of Republic of Srpska Društvo doktora medicine Republike Srpske
 
 
Copyright (C) Gastroenterology & Hepatology Association of Bosnia and Herzegovina | All rights reserved 2009 Web & Grafic design GAGArts | Powered by Planet USA | top